Ovde možete potražiti odgovore na neka od najčešćih pitanja, bilo da su vam potrebni saveti ili tražite dodatne informacije.
Budite slobodni da nas kontaktirate za više detalja!
Baza znanja
Potražite više informacija
Monofokalna dioptrijska stakla i plastike
Koriguju samo vid na daljinu ili samo vid na blizinu, jer čitava njihova površina ima jednaku moć prelamanja svetlosti. Mogu biti različitog indeksa prelamanja svetlosti, stoga mogu imati i različitu debljinu.Bifokalna dioptrijska stakla i plastike
Imaju dva dela: gornji koriguje vid na daljinu i donji deo stakla koriguje vid na blizinu. Osobama koje već nose naočare za daljinu i posle četrdesete godine imaju staračku dalekovidost na blizinu, a pri tom žele da se istim naočarama služe i za blizinu i za daljinu, određuju se bifokalna korekciona sočiva za naočare. Odlikuje ih laka adaptacija, pa nije potreban period privikavanja. Važno upozorenje: pri silasku niz stepenice obavezno gledati kroz gornji deo naočara (korekcija za daljinu).Multifokalna, progresivna dioptrijska stakla i plastike
To su sočiva gde se korekcija menja postupno, od "daljinskog" vida pri vrhu stakala, preko srednjih udaljenosti do "bliskog" vida u donjem delu stakala. Na njima se razlikuju tri područja:- zona za daljinu,
- zona za blizinu i
- prelazni koridor.
Progresivna plastika za rad u kancelariji ili skraćena progresivna sočiva za naočare
Koriguju vid na srednju daljinu (3-4m) i na blizinu. Potreba za ovakvim naočarima pojavila se zbog sve češće upotrebe kompjutera i želje da se omogući dobra korekcija prezbiopima (staračka dalekovidost na blizinu), što pogađa barem polovinu celokupne radno sposobne populacije, u uslovima radne prostorije i rada sa ekranima i tastaturama. Naočare sa ovim sočivima ne koriguju vid na daljinu.Fotosenzitivna dioptrijska sočiva za naočare (fototropne naočare)
Kod ovih naočara fotosenzitivne materije menjaju boju i stepen propustljivosti zavisno od količine svetlosti (pre svega UV talasa) u spoljnoj sredini. Proizvode se u više boja (najčešće fotogray i fotobrown). Ovaj tip naočara se ne preporučuje za duge vožnje.Polarizovani monofokali (polarizovano sočivo 1.50 Gray & Brown)
Ova sočiva za naočare u prvom redu su namenjena vozačima u uslovima dnevne vožnje, kao i osobama koje obavljaju sportske ili druge aktivnosti u blizini površina sa visokom refleksijom. (sneg, voda). Za razliku od fotosenzitivnih sočiva za naočare kod kojih je zatamnjenje izazvano UV zračenjem, ova sočiva deluju i kada nisu pod dejstvom UV zraka (npr. pri vožnji, jer vetrobransko staklo uveliko eliminiše UV zračenje potrebno za fotosenzitivnu reakciju).
- Za čuvanje naočara u periodima kada ih ne koristite, najbolja je tvrda futrola za naočare.
- Čistite naočare redovno i pažljivo hladnom tekućom vodom i čistom krpicom uz pomoć PH neutralnih sredstava za čišćenje (tekući sapun). Prljave ili grube tkanine mogu oštetiti slojeve na staklu ili plastici.
- Izbegavajte dodir naočara sa agresivnim materijalima kao što su:
-
- kozmetički preparati
- lakovi za kosu
- pojačano znojenje
- so iz morske vode i sl.
- Ukoliko navedeno delovanje niste mogli izbeći, što pre očistite naočare tekućom vodom.
- Naočare nikada ne odlažite na stakla ili plastiku, odnosno tako da ispupčenom stranom leže na tvrdoj podlozi. Na taj način se naočare najlakše oštećuju.
- Naočare su retko osetljive na termičke uticaje. Apsolutnu graničnu temperaturu nije moguće tačno odrediti jer zavisi od brojnih faktora (vrsta materijala, vrsta nanešenih slojeva i dr.) ali se u praksi smatra da je najviša granica toplotne izdržljivosti organskih sočiva za naočare (plastike) oko 80oC.
- Visoke temperaturne vrednosti koje ih mogu oštetiti u svakodnevnoj upotrebi moguće su za vreme vrućih letnjih dana u zatvorenom automobilu, sauni, direktnim izlaganjem naočara izvoru toplote i dr.
- Kada skidate naočare, skidajte ih uvek sinhronizovano sa obe ruke.
- Popravke naočara uvek treba obavljati kod ovlašćene osobe (optičar).
- Nosite sunčane naočare sa odgovarajućim staklima koja imaju zaštitne slojeve.
Kvalitet vida je jedan od faktora koji u najvećoj meri utiču na kvalitet života svakog od nas.
Neki oblik očnog oboljenja koje može da značajnije utiče na vid pogađa jednu od šest osoba starijih od 45 godina. Taj rizik se značajno povećava sa godinama.
Preduzimanje preventivnih mera ili pravovremeno javljanje oftalmologu pri primećivanju nekih simptoma može da spreči ili ublaži posledice najčešćih očnih bolesti.
- Idite na redovne oftalmološke preglede. Ukoliko nikad niste bili na oftalmološkom pregledu, veoma je važno da kad primetite da vam oko 45. godine zatrebaju naočare za blizinu uradite kompletan oftalmološki pregled. To je idealna prilika da proverite očni pritisak i stanje na očnom dnu kako bi se na vreme otkrile bolesti koje mogu značajno da oštete vid, pre svega glaukom. Ukoliko na pregledu sve bude u redu, preporučuju se redovni oftalmološki pregledi na bar dve godine. Ukoliko imate visoku kratkovidost (preko -6D), veoma je važno da svake godine idete na pregled očnog dna.
- Na vreme primetite simptome i promene u vidu. Ukoliko primetite da slabije vidite ili primetite druge simptome kao što su zamagljen vid, prisustvo “mušica” ili drugih zamućenja i ispada u vidnom polju, “sevanje” u oku, duple slike, otežano čitanje, crvenilo ili bol u predelu oka, odmah se javite svom oftalmologu.
- Zaštite svoje oči od UV zračenja. UV zračenje dovodi do oksidativnog oštećenja pre svega očnog sočiva i može dovesti do nastanka katarakte. Takođe može dovesti do oštećenja žute mrlje i ukoliko je veoma jako, i do akutnog oštećenja rožnjače (pri boravku na moru i planinama).